Iz pregoleme zemlje na Istoku, koja se raspadala kao planetarna gromada, prispeo je Sergej Aparin u premalenu zemlju na Balkanu, zgrbljenu uz nekadašnji carigradski drum, a koja se tih dana, ružno i kukavno, već raspadala kao karikatura, u krvi i blatu.

Stigavši pre petnaestak godina u naš vilajet zahvaćen besovima, ovaj slikar-tajnotražilac je, igrom istorijskih reminiscencija, nehotice podsetio da su pre gotovo tri stoleća, u stihijnim seobama, desetine hiljada Srba otišle u Rusiju, u svoj sudbinski, beskrajni plavi krug sa zvezdom.

U opštem raspamećenju i rasulu, u haosu i rasturu, u krševinama i fantomima jedne zemlje na izdisaju, ovaj tankoćutni i smerni čovek, uspeo je da sačuva svoju osećajnost, svoju nadarenost i svoj intelekt, maštarski se izdigavši iznad mutljaga svakidašnjice.

Satkan od fine duhovne građe, samotarski se posvetio onoj vrsti slikarstva koje nastaje iz maštarstva i odbija da se podanički povodi za hirovima i novotarijama.

Čeznutljivim sanjarijama uporno prizivajući svoje hiperborejske vedrine, Aparin je slikajući izmaštao bajkoliku i zaumnu sagu sa snažnim uplivom iracionalnog i nesvesnog. Čak se pri tom nije ustezao da plodove folklorne uobrazilje dovede u vezu sa tvorevinama moderne tehnologije. Na takvom sinkretičnom spoju nastali su nadrealistički oblici ovog slikarstva. Kao da je neki mesečar leteo beskrajem i potom nam ponudio snimke svojih frenetičnih vizija. U tom pogledu, dovoljno je obratiti pažnju na dve velike kompozicije, sa više nego rečitim nazivima: «Gde su dolazili anđeli» i « Između vremena».
Milan Komnenić

Tell your friends!

© Sergej Aparin. All rights reserved.